ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ РАМОНДА СЕРБИКА ЗА 2020. ГОДИНУ
Жири Књижевне колоније Сићево, у саставу: Владан Матијевић, председник и прошлогодишњи лауреат Награде, Бранислав Јанковић, члан и проф. др Данијела Костадиновић, члан, на седници одржаној 22. јула 2020. године, донео је једногласну одлуку да награду Рамонда сербика за 2020. годину за целокупно књижевно дело и допринос српској књижевности и култури додели књижевнику, телевизијском и драмском писцу, режисеру, водитељу, новинару, уреднику часописа, радијских и телевизијских програма, фотографу, спортисти и једном од најистакнутијих песника за децу српске књижевности, Љубивоју Ршумовићу.
Интензиван дијалог са традицијом и фолклором, авангардом и модерном, сажимање популарне и високе културе, поигравање жанровским конвенцијама, интермедијалним и интертекстуалним обрасцима и културолошким знаковима актуелне стварности, а у циљу освајања простора слободе и игре као њеног главног означитеља, утврдили су посебност Ршумовићевог поетичког идентитета и његову изузетну позицију, пре свега, у српској књижевости за децу, али и у јавном животу и култури Србије, што су били довољни разлози за нашу једногласну одлуку.
Посматрајући богат стваралачки опус Љубивоја Ршумовића, а он данас броји око 90 наслова и 15000 песама, написаних углавном за децу и младе, можемо констатовати да су многи његови текстови настали у процесу интермедијације и интертекстуалне комуникације са народном и ауторском књижевношћу. Ршумовићево књижевно дело отворено комуницира са поезијом Јована Јовановића Змаја и наставља поетичку линију Александра Вуча и Душана Радовића, под чијим је утицајем овај аутор, по властитом казивању, и почео да пише за децу.
Успешним спојем неспојивог, једнако традиционалан и модеран, наивно идеалистички поверљив и интелектуално скептичан и ироничан, доследан рими и склон језичком онеобичавању, неологизмима, нонсенсним сликама, хумору, пародији, иронији, парадоксу, сатири, Ршумовић уноси “ршум” у поетичке светове српске књижевности и културе и, према речима свог књижевног узора Душана Радовића, отвара нови циклус српске поезије за децу. Он уводи извесне иновације у српску књижевност за децу на тематском, значењском, лингвистичком и дидактичком плану. Његова поезија заснива се на естетским и језичко-стилским крајностима, слободнијем приступу систему моралних вредности, што не значи да је у потпуности ослобођена поучности, напротив. Ову поезију битно одређују национална и родољубива осећања, жеља за повратком у завичај, љубав према природи, тежња за изграђивањем посебног односа у деце према биљкама и дрвећу.
За Ршумовића књига не познаје узрасну доб, он храбро износи модернистичке ставове поверавајући коауторску улогу читаоцу, а чину читања статус слободе, игре, маште, осећања, или нихилистичког ништа и иронијског интелектуалног скептицизма. Читање значи учествовање у бескрајној игри која људска лица чини ведријим и позив у нове, разиграније читалачке авантуре.
Посебне заслуге Љубивоја Ршумовића огледају се у борби за заштиту дечјих права. Дете у његовој поезији има привилегован положај. Детету треба приступати с љубављу, разумевањем и обраћати му се као одраслом човеку. Стога су његове песме често испеване у облику загонетки и питалица, како би читаоце покренуле на размишљање о деци и њиховој (зло)употреби у животу и књижевности.
Од самог почетка свог стваралаштва Љубивоје Ршумовић помера средиште својих песничких интересовања према радију, телевизији и позоришту. Значајно је допринео развоју телевизијских серија за децу, развоју позоришта за децу и писању позоришних представа за децу. Радио је познате серије Хиљаду зашто, Хајде да растемо и, заједно са Драганом Бабовићем, документарно-забавни серијал Двоглед. Аутор је и једне од најпопуларнијих серија за децу Фазони и форе. Сем тога, снимао је и документарни серијал о посебним етничким групама и написао неколико позоришних представа за децу, од којих се посебно издвајају Шума која хода, Невидљива птица, Баба рога, Успавана лепотица, Ау, што је школа згодна.
Рођен у златиборском селу Љубишу, где и данас живи, његова књижевна реч носи белег завичајности, златиборску магију спојену са ритмом и мелодијом града. С тим у вези је и покретање пројекта Академије Сарадници сунца у оквиру Фондације „Ршум“, чији је оснивач и председник Љубивоје Ршумовић. Пројекат је покренутса намером да се деци омогући да у природном златиборском амбијенту, у дворишту песникове породичне куће и уз помоћ признатих српских песника, усаврше свој песнички дар.
Имајући у виду досадашњи књижевни и културни рад Љубивоја Ршумовића, жири са великим задовољством сматра да је награда Рамонда сербика заслужено припала једном од највећих имена српске књижевности.
Награда Рамонда сербика која се додељује од 1995. године Ршумовићу ће бити уручена 18. септембра у време одржавања Књижевне колоније у Сићеву.
У Нишу, 18. 8. 2020.
Жири за доделу награде Рамонда сербика:
књижевник Владан Матијевић
књижевник Бранислав Јанковић
проф. др Данијела Костадиновић
