Александар Костадиновић (1973) историчар књижевности, есејиста и књижевни критичар.
Основну и средњу школу похађао и завршио у Нишу. Дипломирао на Студијској групи за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу 1999. године. На Филозофском факултету у Нишу 2016. године стекао звање доктора филолошких наука одбраном докторске дисертације Слика страног света у српском путопису 19. века.
Као асистент сарађивао на извођењу наставе из Српске књижевности 18. и 19. века на Департману за српску и компаративну књижевност Филозофског факултета у Нишу. Доцент је на Филозофском факултету Универзитета у Приштини.
Члан сарадник Матице српске; потпредседник Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша. Члан Програмског савета Књижевне колоније у Сићеву.
Био је члан жирија за доделу књижевних награда Меша Селимовић, Бранко Миљковић, Есеј о Дису (у оквиру манифестације Дисово пролеће) и награде Славиша Николин Живковић.
Приказе, огледе и студије објављује од 1998. године у стручним публикацијама и научним зборницима, у листовима и часописима: Градина (Ниш), Књижевност (Београд), Књижевна реч (Београд), Летопис Матице српске (Нови Сад), Књижевни лист (Београд), Пресинг (Ниш), Одговор (Ниш), Књижевне новине (Београд), Бележница (Бор), Слава (Ниш), Philologia Mediana (Ниш), Зборник Матице српске за књижевност и језик (Нови Сад), Trends and Tendencies in Modern Philology (Koper), Поља (Нови Сад).
Ангажован као истраживач-приправник на научном пројекту 148025D Књижевност и историја (2007-2010), који је финансирало Министарство за науку и технолошки развој.
Аутор је две књиге огледа које за свој предмет имају савремено српско песништво и критичку рецепцију истог: Митско у поезији Васка Попе: Усправна земља, Вучја со (1999), Израз и огледало (2010).
Уредник рубрика књижевне критике у часописима Одговор (2009-2010) и Градина (2014-2017), уредник рубрике Линкови у часопису Градина (2018- ).
