Горан СТАНКОВИЋ (1958, Ниш), песник, прозни писац, есејиста и уредник.
Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Нишу. Током богате каријере био је главни уредник часописа и издавачке куће Градина, директор Нишког културног центра (НКЦ), колумниста листа Политика (рубрика „Дигитални свет”) и стални сарадник часописа Галаксија Нова.
Један је од оснивача филозофско-поетског правца физизам (1981) и нишког Клуба пријатеља научне фантастике „Лира”.
Објављене књиге
- Поезија: Лик и позадина (1984), Квантна механика (1987), Цyберпунк (1992), Претходна књига (1996), Терра инцогнита (1997), Четири доба (1999), Литаније (2008), Биће скоро пропаст света (2012), Лик ствари које долазе (2016).
- Проза и романи: Хронике о Хлоyгеу (са З. Пешићем Сигмом и С. Бошњаком, 1991), Терра маргиналис (са истим ауторима, 1997), роман У трагању за златном липом (2000).
- Приређена издања и зборници: Острвологија (2009), Пусте утопије (2010), Апокалипса (2013), Реалне утопије (2014).
Награде и признања
- Просветина награда (1997)
- Награда „Бранко Миљковић” (1999)
- Награда „Печат вароши сремскокарловачке” (1999)
Члан је Српског књижевног друштва и Српског ПЕН центра. Живи у Нишу.
Његова књижевност нас позива да будемо бољи, храбрији и искренији у сваком тренутку живота. Па зато будимо бољи, храбрији и искренији.
— из образложења награде „Сићевачке визије” (2025)
