Tokom ceremonije otvaranja međunarodne 33. Književne kolonije Sićevo, u utorak 17. septembra, uručeno priznanje „Sićevačke vizije”, za izuzetan doprinos ovoj manifestaciji, srpskom književniku Dimitriju Milenkoviću.
U prisustvu gradonačelnika Niša, zvaničnika grada i mnogobrojnih poštovalaca književnosti, Društvo književnika i književnih prevodilaca Niša je obnovilo tradiciju ovog priznanja koje je prethodni put uručeno još 1996. godine. Članica Predsedništva Društva, dr Jelena S. Mladenović, pročitala je obrazloženje i uručila priznanje gospodinu Dimitriju Milenkoviću, jednom od osnivača i višegodišnjem umetničkom direktoru Književne kolonije Sićevo. Njeno obraćanje i obrazloženje prenosimo u celosti.
PRIZNANJE „SIĆEVAČKE VIZIJE” DIMITRIJU MILENKOVIĆU – Međunarodna 33. Književna kolonija Sićevo
Uvaženi i dragi ljubitelji i ljubiteljke književnosti,
Imam tu čast da vas sa velikom radošću obavestim da je jedan od osnivača Književne kolonije „Sićevo”, Društvo književnika i književnih prevodilaca Niša, u čije ime večeras govorim, odlučio da ponovo pokrene dodeljivanje Priznanja „Sićevačke vizije”, koje se uručivalo i koje će se u budućnosti uručivati istaknutom pojedincu ili organizaciji za izuzetan doprinos ovoj književnoj koloniji.
Priznanje koje se sastoji od povelje do sada je dodeljeno četiri puta, a njegovi dobitnici bili su: Danijel Đankane (1993), Georgi Aleksiev (1994), Ognjen Saparov (1995) i Kiril Kadijski (1996).
Godine 1993, koju pamtimo po najvećoj kulturnoj i ekonomskoj izolaciji naše zemlje, priznanje je prvi put dodeljeno italijanskom pesniku, izdavaču i profesoru Univerziteta iz Barija. Danijel Đankane ostavio je jedan od najlepših i najznačajnijih putopisa s kraja HH veka, kojem su Niš i Sićevo u središtu pažnje i zato ćemo se podsetiti njegovih reči o Koloniji:
„Umoran sam, skoro uopšte se ne spava, ali srećan sam. Ovi srpski pesnici, romantični i očajni, ironični i uvek preko crte u koštacu sa nenormalnom normalnošću života, jesu arhetip poezije pune emocija i želja, besa i detinjaste nežnosti. Romantizam i boemski život. Nedelja dana je protekla kao tren…”
Predsedništvo Društva književnika i književnih prevodilaca Niša, donelo je odluku da ovogodišnji laureat priznanja bude Dimitirije Milenković, književnik (pesnik, prozni pisac, pisac za decu, književni kritičar, esejista), publicista, izuzetan stvaralac u književnom i kulturnom životu Niša i jugoistočne Srbije, kako u drugoj polovini HH veka, tako i danas. Njegovo ime će ostati zabeleženo u srpskoj kulturnoj i književnoj istoriji iz mnogih razloga, a jedan od njih biće i konstantan rad u okviru programa i vizija sićevačke Kolonije, od njenog osnivanja 1991. godine.
Dimitrije MILENKOVIĆ, rođen je 1935. godine u Nišu. Diplomirao je jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Radio je kao novinar, zatim kao glavni urednik Glasa omladine; bio je urednik kulturne rubrike Narodnih novina u Nišu, direktor Izdavačke kuće „Gradina”, upravnik Narodnog pozorišta u Nišu i predsednik Odbora Skupštine grada Niša za međunarodnu saradnju. Piše poeziju, prozu i eseje; objavljuje u listovima i književnim časopisima; prevođen je na jedanaest jezika i zastupljen u brojnim antologijama kod nas i u svetu.
Objavio je knjige poezije: Pripitomljena svetlost (1964), Kopna (1972), Glas prijatelja (1974), Soneti o Naisi (1979), Osmeh je najdraži gost (1980), Srce spavača (1985), Potop i nebesa (1988), Bez Noja (1990), Senza Noe (na italijanskom, 1990), Povratak u Naisu (1991), Jezgro (1995), Taloženje smisla (1999), Ushit i san (2003), Iz dubokog sveta (2008), Veliko jutro ljubavi (2015), Darodavac uspomena (2017).
Jedan je od priređivača Sabranih dela Branka Miljkovića (1972), a priredio je i antologije: Pesme sa krila zore (1979), Krila zvezda (1981), Ljubavni poziv nepostojećem (1983), Čekam svoju zvezdu (najlepše pesme učenika niških osnovnih škola, 1996), Pohvala svetu (izbor ranih pesama Branka Miljkovića, 1994), Sve što cveta (antologija poezije za decu, 1996), Svetlost uznesenja (antologija svetske i srpske duhovne poezije, 2008).U njegovoj stvaralačkoj bibliografiji nalaze se i knjige: Stevan Sremac i stari Niš (2017), Branko Miljković – sudbinski glas pesnika (nastala od kolumni objavljivanih u listu Politika, 2020), Jezik bogova – Sa pesnicima vekovima (2022), kao i knjiga Sićevačke vizije (1995), posvećena upravo petogodišnjnici održavanja ove kolonije.
Dobitnik je mnogobrojnih nagrada poput Oktobarske nagrade grada Niša (1973), Zlatne medalje Evropske akademije umetnosti, dveju nagrada za kulturni događaj godine, Nagrade „Zlatni znak” Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Nagrade „Dragojlo Dudić” i mnogih drugih. Živi u Nišu.
Iako bismo po obimu pesničkog opusa koji obuhvata kako umetničko-stvaralački tako i antologičarski i priređivački rad, mogli reći da je pesništvo osnovno područje delovanja Dimitrija Milenkovića, nikako ne bismo smeli zaboraviti njegov publicistički, ali i veoma razgranat i bogat rad na polju kulture, kako smo to već pomenuli, na poslovima novinara, urednika, direktora u novinskim, izdavačkim kućama i institucijama kulture.
Pored ličnog književnog stvaralaštva, Milenković je znao koliko je važno društveno i kulturno angažovanje, te je učestvovao u osnivanju Književne kolonije „Sićevo”, Jugoslovenskih horskih svečanosti, Izdavačke kuće „Gradina”, Galerije savremenih likovnih umetnosti itd. Milenković pripada grupi stvaralca koja je u niški kulturni i književni život ušla zajedno pedesetih godina prošlog veka i u mnogočemu ga oplemenila, a u njoj su bili i drugi značajni književnici poput Branka Miljkovića, Gordane Todorović, Dobrivoja Jevtića, Vidosava Petrovića.
Uprkos tome što je gotovo svaka njegova knjiga imala odjeka u književnokritičkoj recepciji, celokupno delo Dimitrija Milenkovića nije postalo predmet opsežnijih studija i monografija, kako je ranije istakao profesor Nedeljko Bogdanović, a što svakako njegova poezija moderniteta koja pronalazi građu u drevnosti kroz aktivan stvaralački odnos, i te kako zaslužuje. Njegova meditativna lirika nalazi se izvan puke refleksivnosti i otvara se svojom filozofskom dimenzijom. Odatle snagu izvlače kako njegove pesničke slike, tako i čist misaoni supstrat koji odgovara na opšta pitanja rasuta u pojedinačnostima postojanja ovog sveta.
Velika imaginativna snaga paralelno sa osvešćenim kulturnim angažmanom potvrđuje se u stihovima izuzetne humanističke vrednosti: „Što je njen optimizam diskretniji, to je njen humanizam dublji”, primetio je Mihailo Ignjatović. Metafizičko nadahnuće i kosmička univerzalnost na kojoj se gradi njegovo modernističko pesničko iskustvo, otvorilo je nenametljive duhovne vertikale koje vode integralnom poznavanju prirode i lepote, ali i poverenju u smisao poezije i njenu neprolaznu vrednost.
Zato će Milenković u jednom intervjuu i reći: „Od poezije tražim sasvim malo. Ona od mene traži – čitav život.” Snažna inspiracija, ali i tehnička virtuoznost, prate estetsku liniju gde se potvrđuje jaka konceptualna imaginacija koja ispoveda intimno, ali svakako i opšteljudsko iskustvo smrti, prolaznosti, stvaralaštva, poezije, najzad i ljubavi, dopunjene zavičajnom kao najplemenitijim i najintimnijim vidom rodoljublja. Milenković je i u intervjuima pokazao kako voleti zavičaj u svim njegovim običnostima i večnostima.
Sa izuzetnim književnim doprinosom koji obuhvata više od sedam decenija stvaralaštva, Dimitrije Milenković jedan je od najistaknutijih pregalaca u kulturnim i književnim delatnostima u jugoistočnoj Srbiji, gradu Nišu, a samim tim i na celokupnom srpskom kulturnom prostoru koji nema prava da se bilo čega svojeg odriče. Njegovo književno stvaralaštvo pokazuje duboko razumevanje ljudske prirode, istorije i tradicije.
Milenković je predano radio na promociji književnosti u Nišu, doprinoseći razvoju i afirmaciji književnih stvaralaca osnivanjem različitih institucija kulture, pokretanjem i razvijanjem izdavačke delatnosti, ustanovljenjem nekolikih književnih nagrada i organizacijom samog kulturnog života.
Njegov rad je doprineo jačanju kulturnog lica grada, a njegova dela, prevedena na više svetskih jezika, donela su međunarodnu prepoznatljivost ne samo njemu kao autoru, već i niškoj kulturnoj i književnoj sredini. Zastupljenost u brojnim evropskim antologijama svedoči o unverzalnosti i trajnoj vrednosti njegovog celokupnog književnog stvaralaštva i brojnih aktivnosti na polju kulturnog život.
Priznanje „Sićevačke vizije” dodeljuje mu se za neprekidnu posvećenost književnom stvaralaštvu, kao i za značajan doprinos književnosti grada Niša, čiju kulturnu scenu obogaćuje i unapređuje već decenijama.
Gospodine Milenkoviću, u ime Predsedništva Društva književnika i književnih prevodilaca Niša, kao i u ime njenih članova i članica, čiji ste kolega i saborac, ja Vam od srca čestitam!
U Sićevu, 17. septembra 2024. godine
PROČITAJ JOŠ
