Фестивал нишке књижевне панораме: ПРОПОВЕДАЊЕ ВАТРЕ – одржан у Дому омладине Београда, у сали Американа, са испоштованом сатницом из најаве: приказана су два филма, одржана два предавања и приређени по један разговор и један концерт. Фестивал су организовали Дом омладине Београда и Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша – у сусрет 90. годишњици од рођења јединог српског принца поезије – Бранка Миљковића, која се обележава следеће 2024. године.
Фестивал је свечано отворен београдском премијером краткометражног поетског филма Дистрофија блуз – Дневник (не)обичног живота у којем је сценариста и главни протагониста Александар Војиновић, млади нишки талентовани песник, а редитељ Мирослав Митић, музику је компоновао Дејан Илијић, познати српски музички стваралац, којем је у насловној нумери на труби гостовао Пит Џаџ, познати музичар из Бристола. За илустрације у филму и књизи поезије Свраке, вране, гаврани, која је настајала током рада на филму, заслужан је Стеван Митић, млади нишки ликовни илустратор.
Потпредседник Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша – др Александар Костадиновић, говорио је о књижевном издаваштву у Нишу.
Као главни и одговорни урадник Часописа Градина у свом излагању посебан акценат је ставио на овај књижевни лист – својеврсан темељ нововековног књижевног живота, за који су најзаслужнији били тадашњи професори прве нишке гимназије.
Истакао је да су многе генерације, не само са нишког простора и југа државе, своје почетке имале управо у овом листу. Један од куриозитета, који је др Костадиновић истакао као најзанимљивији, јесте да је у првом броју Градине одштампана и прва рука “Нечисте крви” Боре Станковића.
Говорећи о значају Градине подсетио је на чињеницу да је лист омогућио видљивост југу на једном ширем културном простору. Присећајући се необичне историје Градине подсетио је на то да је својевремено у Нишу основана и истоимена издавачка кућа како би подржала штампање овог листа.
На крају свог обраћања, говорећи о данашњем издаваштву у Нишу, напоменуо је да “Сабрана дела Бранка Миљковића” представљају најзначајније, без сваке сумње капитално нишко књижевно издање, које је објавио Нишки културни центар и које је у свим томовима недавно, после деценијске припреме, изашло из штампе.
Посебна занимљивост представља да је Драган Момчиловић био ликовни уредник и првог штампаног издања сабраних дела Бранка Миљковића пре готово пола века.
Закључујући своје обраћање др Костадиновић истиче да Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша, не само да је успоставило спону између аутора различитих профила и сензибилитета, већ је упркос томе што представља можда најмлађег и најмањег нишког издавача до сада понудило неколико веома вредних наслова.
Упркос провали облака и саобраћајном колапсу у Београду, трочасовни програм је текао како је и најављено: уследило је премијерно емитовање краткометражног остварења забележеног на међународној 32. Књижевној колонији Сићево, а затим разговор са Звонком Карановићем, који је важан и незаобилазни српски књижевник данашњице.
Звонко Карановић је говорио о својим књижевним почецима у Нишу, правећи осврт на све оне значајније књижевне тренутке са почетка осамдесетих година, а које су претходиле објављивању његове поезије – од Манифеста Физизма до зборника “Скок падобранца с мотком” који је у том часу представљао значајан књижевни бум, са неким, тада, новим песничким гласовима.
Подсећајући се периода током којег је уређивао књижевне промоције у Народној библиотеци “Стеван Сремац” у Нишу, стиче се утисак да је овај период у његовој каријери представљао својеврсну прекретницу током које је, радећи на популаризацији књиге и читања, показао и доказао јавности сву своју важност, коју без икакве сумње његово име данас носи на српском и бившем југословенском културном простору, али и у Европи и свету.
Говорећи о свеприсутности поезије у ери интернета, Звонко Карановић је подсетио на мисао Воје Деспотова да је поезија “Жилава крава” која је преживела векове јер данашњица доказује да се поезија вратила и у књижаре, а самим тим и у руке читалаца.
Као један од уредника Часописа Градина говорио је о новој свесци овог књижевног листа и блоку са новим песничким гласовима који је назван “Niš Calling” где је представио најмлађу генерацију нишких песника. Посебно је било речи о Јовани Бајагић и њеној дебитантској књизи поезије “Муве” која ускоро излази из штампе, као и о књизи “Дистрофија блуз” Александра Војиновића.
У закључку разговора Звонко Карановић говори о књижевним радионицама које води и где ради са младим ствараоцима, али још једном је подсетио јавност на своју идеју да међународна Књижевна колонија Сићево прерасте у јединствени резиденцијални простор у којем би боравили уметници током целе године, а не само у неколико дана како је то обичај данас.
Данас, 30. новембра 2023. године, се затвара конкурс за Награду Славиша Николин Живковић, а професор Иван Цветановић, говорио је, прошлог петка 24. новембра, између осталог о овој нишкој градској књижевној награди где је неколико година председник жирија.
КЊИЖЕВНА НАГРАДА СЛАВИША НИКОЛИН ЖИВКОВИЋ
Члан Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша – др Иван Цветановић, сведочио је о данима објављивања Манифеста Физизма, колико је заправо то био изузетан изазов за нишку средину. Откуд то, па како то?! Саслушањима и наговарањима од стране органа реда и мира. Само неколико година после процесије у Кући цвећа.
Међутим, кад се говори о нишкој књижевној сцени, наравно да се прво помисли на великане као што су Стеван Сремац или Бранко Миљковић, али данас и на многе друге популарне нишке писце.
Подвлачећи већ речено од стране колега Карановића и Костадиновића, др Цветановић прави осврт на невакидашњу књижевну појаву – Проку Јовкића, познатијем као НЕСТОР ЖУЧНИ, првом српско-америчком песнику, који почива на нишком Старом гробљу, а по којем се зове и једна нишка улица.
Професор Цветановић, као председник жирија, закључује позивом представницима Града Ниша на предусретљивији однос према темељној организацији нишког књижевног сталежа, посебно према званичној градској књижевној награди СЛАВИША НИКОЛИН ЖИВКОВИЋ, која се ове године уручује шести пут, а седми по реду конкурс за најбољи књижевни рукопис написан на српском језику завршава се данас. До сада је приспело око стотину рукописа поезије и прозе и две драме.
Фестивалом у Београду обележен је и јубилеј седамдесет година од изласка првог броја нишког књижевног часописа ГЛЕДИШТА, као и пуних седам деценија рада Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша.
Програму су присуствовали Урош Миљковић, Војислав Пантић, Милена Мишић Филиповић, Марко Ђурић, Игор Рил и Огњен Авлијаш који је уз Скаску са Друштвом прославио трогодишњицу изласка романа Виноград Мехмед-бега.
Фестивал нишке књижевне панораме у Дому омладине Београда, повели новом почетку – концертом Проповедање ватре: Дејан Илијић, Ханс Пити Орли & Далибор Поповић Поп.
Портал Синхро ексклузивно преноси забележене тренутке објективом Наташе Рајаковић, а сниматељ Алек Величковић видео записе. О техници се старао Душан Дракула, уредник програма Сергеј Беук. За дизајн се побринуо Миљан Недељковић. Аутор насловне фотографије Душан Митић Цар.
Извор: ГЛЕДИШТА
