Dragoslav Manić Forski – LITERARNI BISERI
Dragan J. Ristić: Marfijevo došaptavanje, Društvo književnika i književnih prevodilaca Niša, 2021.
Nišlija Dragan J. Ristić, poreklom Lužničanin, haiđin svetskog glasa, ogledao se u gotovo svim književnim rodovima kratke forme. Ovo je njegova peta knjiga kratkih priča, jezgrovitih radova kojima on tumači naš svet. Ovom prilikom, naoko jednostavnim i pitkim propovedanjem, autor razvija složenu mrežu metaliterarnog postupka uz pomoć „Marfijevog zakona“ Artura Bloha.
U Ristićevim književnim tvorevinama uvek je tesno rečima, a široko mislima. Ovo se naročito odnosi na ovu njegovu novu knjigu Marfijevo došaptavanje. „Marfijev zakon“ služi Ristiću kao čudotvorni pasulj iz narodne bajke uz koji se penju njegovi zapisi do nebeskih literarnih visina, odakle sjaje kao zvezde obasjajajući ne samo oči, nego um i dušu čitaoca.
I sami naslovi tih književnih minijatura kazuju koliko je širok i raznovrstan dijapazon njegovih pogleda na ljude i život (Zakonomernost, Jedna ljubavna, Pobeda, Nemušti jezik, Stvaralaštvo, Nebo apatično, Smrt, Kuća, Novi Gete, Detinjstvo, Ulično smaranje…), sve do najnovijih i najaktuelnijih zbivanja oko koronavirusa. Dragan J. Ristić je tumač naših naravi i ponašanja, a ova knjiga kompilacija sitnih mudrosti.
Sto i jedno blistavo sočinenije! A mogao je tako da nastavi Šeherezadinih hiljadu i jedno! Stil je jednostavan i zanimljiv pa se čitraoci ne odvajaju od njih, čitaju ih u jednom dahu. Ali na svakoj stranici je samo po jedna superkratka priča i pre no što čitalac okrene list, mora malo da zastane i promisli. Priče mu na vrlo duhovit način, na osnovi realnih dogodovština i uz pomoć nekog od Marfijevih zakona, daju objašnjenje i odgovore na mnoga životna pitanja. Marfijevi zakonu su samo apsurdni kontrapunkt kratikim pričama. Koliko su njihove naopakosti realne, prosudite sami.
Zastupljene su i bajke, basne, monolozi i razgovori, kratki dijalozi, na primer u priči Umetnost gde neko kaže: „Da se ukinu političari, političke stranke, novac… pa da umetnost procveta“. Dabome! Jer umetnost je iznad politike, ona je smisao života. Ali, život to ne zna. Nažalost!
Pisac priča kratko, jezgrovito i otkriva nam ono što smo već znali što znamo, ali o čemu ne razmišljamo. Poruka priče, ona smisaona i estetska, konačno se konkretizuje u duhu Marfijevih zakona koji su uvek duhoviti, paradoksalni, često apsurdni kontapunkt pričama.
Opšti utisak je da Ristić nije izneverio sebe. Bio je i ostao- umnik i umetnik. Književnu panoramu Srbije ulepšao je jednim nesvakidašnjim književnim delom, na radost i čitalaca i književne kritike.
Knjiga je još u rukopisu privukla pažnju žirija za dodelu nagrade „Slaviša Nikolin Živković“ za knjigu u rukopisu, za koju je ovog puta konkurisalo oko 200 rukopisa, različitih žanrovsko-tamatskih i formalno stilskih karakteristika.
Nakon šireg i užeg izbora žiri se opredelio baš za ovaj rukpis koji se izdvojio originalnošću autorske poetike. U obrazloženju žirija stoji i ovo: „Ristićevu prozu odlikuje istančana moć zapažanja, inovativnost u izrazu, a nadasve komunikativnost jer, uprkos markantno prisutnim nacionalnim motivima i tonovima, ovaj rukopis zadržava jednako univerzalno, sasvim jasno i kontekstualizovano i sasvim prepoznatljivo značenje“.
IZVOR: Savremenik broj 309-310-311/2022
