Тридесет година испреплетаних тридесет знакова као колосеци које читаш записане су у вагон-ресторану воза Оријент експрес пред сам његов улазак у Ниш. Некад се одавде даље путовало експрес кочијом, кроз Сићевачку клисуру путем до Пловдива, где се настављала пруга до Цариграда.
Кад је пруга завршена 1886. године, возови су наставили да кроз Сићевачку клисуру превозе многе значајне људе. Међутим, најважнија особа која је изашла на станицу Сићево била je Надежда Петровић. Она је 1905. године окупила велика сликарска имена тога доба и организовала прву Уметничку колонију Сићево.
Читав век и касније Сићево традиционално постаје првих дана јесени привремени дом сликара, књижевника и свих заљубљеника у уметност.
Није требало више од тридесет секунди да лепом причом заокупимо сву вашу пажњу. Ако сте стигли довде, молимо наставите, али не само у овом тексту, него приуштите себи макар тридесет секунди културе сваког дана. Верујте, лако прераста у тридесет минута.
Тридесет пута понављамо КУЛТУРА ЈЕ ТЕМЕЉ И ТЕМЕЉ ЈЕ КУЛТУРА одатле полази сваки препород. Тридесет минута недељно нека буде тридесет минута дневно, и само замислите колико је то времена за надградњу и чврсто стајање на земљи, од које сви постајемо и који сви постајемо она.
Ова земља у Сићеву, каменита, недри најфиније вино и мирис рамонде сербике. Феникс биља које из смрти васкрсава. Као после причешћа нека васкрсне и наша жеља за лепим, за добром вешћу. Тридесет пута још понављамо КУЛТУРА ЈЕ ТЕМЕЉ И ТЕМЕЉ ЈЕ КУЛТУРА и понављаћемо још за тридесет година Књижевне колоније Сићево све док нас не чујете, прочитате, и као сви ми кажете хвала, молим и други пут и трећи и тридесети.
Љубивоје Ршумовић, Слободан Владушић, Ненад Милошевић, Живојин Жика Петровић, Игор Рил, Влада Арсић, Огњен Авлијаш, Бојан Савић Остојић, Душан Цицвара и Данијела Костадиновић
