Прошле су две године тиховања у којима је читав свет застао. Обележили смо у најужем кругу књижевних стваралаца важне датуме који су уклесани у камену. Пролази више од седам деценија одласка у бесмртност, јединог српског принца поезије: Заплањског орфеја – Бранка Миљковића.
Са благословом Пароха заплањског, двадесет шесте Миљковићеве поетске свечаности почињу конференцијом за штампу у недељу 4. децембра, на затварању 57. Сајма књига и графике у Нишу, а настављају се већ од понедељка 5. и трају до среде 7. децембра у простору Дома културе „Бранко Миљковић“ у Гаџином Хану.
Учествују: Горан Миљковић, братанац нашег великог песника, Петар Божовић, Ненад Милошевић, председник Српског књижевног друштва, Љубица Арсић (потпредседница) Горан Станковић, Мирјана Митровић, Владимир Копицл, Ивана Миланков, Дејан Алексић, Славица Гароња, Јасмина Топић, Марија Шимоковић, Иван Цветановић, Јовица Ђурић Мајор, Милица Миленковић, Срђан Живковић, Хор Основне Школе „Коле Рашић“ и други.
Миљковићеве поетске свечаности отвора модерна класична музика. У понедељак, првог дана програма, наступа Дејан Илијић, познати пијаниста, лидер овогодишње најбоље српске џез групе EYOT по оцени Удружења музичара џеза, рок и забавне музике. Његов наступ одржава се у оквиру концертне серије „ДЕцентрализациЈАН“ која путује кроз девет градова Србије под покровитељством Министарства културе Републике Србије. Првог дана биће отворена и изложба слика насталих на ликовној колонији Седамнаест воденица.
Другог дана, у уторак 6. децембра, програм започиње који минут након поднева пројекцијом документарног филма „Бранко“ који потписују Миодраг Миљковић и Синопсис из Ниша.
Неколико минута након петнаест сати започиње разговор: Завичајна књижевна удружења – јуче, данас сутракао тема округлог стола на којем ће поред нишких удружења узети учешће и гостујућа из више градова Србије. Модератор дебате за округлим столом је Милица Миленковић, а по завршетку разговора песник Јовица Ђурић Мајор водиће са учесницима програм Здравица Принцу поезије.
За велику завршницу Миљковићевих поетских свечаности резервисана је пригодна свечаност поводом уручења књижевне награде „Заплањски орфеј“ која се ове године додељује 26. пут.
Стручни Жири у саставу: Јелена С. Младеновић, председница и чланови Звонко Карановић и Далибор Поповић Поп; донео је једногласно одлуку да Наградом „Заплањски орфеј“за 2022. годину буде овенчан драмски писац, приповедач и песник Енес Халиловић за песму „Нека жена и ја“ објављеној у додатку „Култура“ листа Вечерње новости 14. јуна ове године.
„Сведена на мини-догађај, ситуацију у којој песник посматра читатељку, поетичка песма „Нека жена и ја” Енеса Халиловић враћа нас уметничком делу као посебном артефакту створеном да повеже аутора и читаоца. Идући линијом естетике деловања и остајући у веристичком поетичком модусу, ова песма преплиће стваралачки чин песника са једнако важним стваралачким чином реципијента, прослављајући снагу читаоца, у којој лежи извор песникове сигурности.“
У образложењу између осталог наводе
Након пригодног програма у којем учествују значајна имена српске књижевности, поетске свечаности затвара чувени српски драмски уметник Петар Божовић, праизведбом монодраме песницима и поезији у част.
Суорганизатори програма су Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша и Нишки културни центар уз свесрдну помоћ репрезентативних струковних удружења СКД и УКС.
За публику из Ниша бесплатан превоз полази сваког дана у 11 часова са паркинга код Дома војске Србије. Повратак је након завршетка програма.
Улаз на све програме се не наплаћује, али организатор позива публику да уместо карте пошаље поруку на хуманитарни број по избору.
САТНИЦА:
XXVI МИЉКОВИЋЕВЕ ПОЕТСКЕ СВЕЧАНОСТИ – ГАЏИН ХАН 2022
Народна библиотека Бранко Миљковић
Понедељак 5. децембар
12:01 – Концерт за клавир: ДЕцентрализациЈАН
13:02 – Отварање изложбе слика: Колонија 17 воденица
Уторак 6. децембар
14:03 – Филм: Бранко
15:04 – Округли сто: Завичајна књижевна удружења – јуче, данас, сутра!
17:05 – Здравица: Принцу поезије
Среда 7. децембар
12:06 – Сусрет са ђацима: Књижевни час – Миљковићевим трагом
18:07 – Вече са песницима: Књижевни глас
19:08 – Поетска свечаност: Награда Заплањски орфеј
20:09 – Песницима у част: Петар Божовић
Народна библиотека „Бранко Миљковић“ стара се о богатом фонду књига, али и о посебној збирци „Од аутора на дар“, установљеној 2000. године. У тој збирци се чувају књиге учесника Миљковићевих поетских свечаности са посветама: Танасија Младеновића, Љубомира Симовића, Горана Петровића, Драгослава Михаиловића, Борислава Радовића, Данила Николића и свих значајнијих имена српске књижевности. Миљковићеве поетске свечаности биле су домаћини другим значајним књижевним манифестацијама: Бранковом колу из Сремских Карловаца, Бориној недељи из Врања и Дисовом пролећу из Чачка.
“Миљковићеве поетске свечаности” први пут су одржане 1994. године, а награда “Заплањски Орфеј” додељује се од 1996, у знак сећања на Бранка Миљковића који је пореклом из Заплања. Признање се даје за најбољу објављену песму у књижевним часописима између два Михољдана, када се обележава Дан општине Гаџин Хан.
Вишегодишњи председник жирија Александар Јовановић, велико име српске књижевности преминуо је децембра прошле године. А утемељивачи награде и дугогодишњи чланови жирија Радивоје Микић и Драган Хамовић препустили су старање о награди Народној библиотеци „Бранко Миљковић“ и Општини Гаџин Хан.
Досадашњи Лауреати Награде „ЗАПЛАЊСКИ ОРФЕЈ“
1996. – Борислав Радовић за песму „Зелени петлић“ (часопис Поезија бр. 1/1996)
1997. – Бранислав Петровић за песму „Одлазак Бохумила Храбала“ (Књижевне новине, 1997.)
1998. – Јован Христић за песму „Три песме о покореном граду“ (Књижевне новине 15.2. – 1.3.1998.)
1999. – Рајко Петров Ного за песму „Недремано око“ (Политика од 10.4.1999.)
2000. – Танасије Младеновић за песму „То је онај живот“ (Политика 1.7.2000.)
2001. – Љубомир Симовић за песму „Дочек и крунисање ослободиоца пред црквом и рибарском крчмом у Сланкамену“ (ревија Алфа 1/2001)
2002. – Алек Вукадиновић за песму „Песникова радна соба“ (Повеља 1/2002)
2003. – Милосав Тешић за песму „Гром о Светом Сави“ (Политика 26-28.04. 2003.)
2004. – СВИ ПЕСНИЦИ СВЕТА – 4. фебруара – Четири студента Харварда су основала друштвену мрежу Фејсбук из своје собе у студентском дому. Тог дана почеле су да се остварују речи Бранка Миљковића ПОЕЗИЈУ ЋЕ СВИ ПИСАТИ (и објављивати).
2005. – Братислав Р. Милановић за песму „Летописац пред библиотеком на Косанчићевом венцу“ (Књижевни магазин, септембар 2004.)
2006. – Ђорђо Сладоје за песму „На гробу очевом“ (Летопис Матице српске двоброј за јул и август 2006.)
2007. – Злата Коцић за песму „Сусрети на води“ (објављена у другом броју часописа „Повеље“ за 2007. годину)
2008. – Мирослав Максимовић за песму „Упамтио сам то ИИ“ (штампана у Културном додатку „Вечерњих новости“, 8. априла 2008. године)
2009. – Мирослав Цера Михаиловић за песму „Оно ништа“ (објављена 2. септембра 2009. у Додатку култура Вечерње новости)
2010. – Милане Ненадић за песму „Стопа земље“ (објављену у Часопису „Златна греда“ број 99/100 те 2010. године)
2011. – Томислав Маринковић за песму „Бројеви“ (објавио Београдски књижевни магазин у троброју јануар/фебруар/март 2011. године)
2012. – Петар Пајић за песму „Сонет о Византији“ (објављена у јубиларном, двестотом броју Печата 2012. године).
2013. – Петар Цветковић за песму „Дуд“ (објављена у часопису Повеља број 2 за 2013. годину)
2014. – Никола Вујчић за песму “Потпаљивање ватре” (објављена у мартовском броју “Летописа Матице српске” за 2014. годину)
2015. – Матија Бећковић за поему „Слава теби Боже“ (објављена у културном додатку Политике 29.08.2015. године)
2016. – Верољуб Вукашиновић за песму „Ветар и дажд“ (објављена у суботњем додатку „Култура− Уметност−Наука“ листа Политика, дана 26. новембра 2016. године)
2017. – Гојко Ђого за песму „Љубав“ (објављена у „Вечерњим новостима“ 17. октобра 2017. године)
2018. – Милосав Тешић за песму „Плава гробница – Видо“ (објављена у Политици 15. септембра 2018. године)
2019. – Владимир Јагличић за песму „Течевина“ (објављена у Културном додатку Вечерњих новости 16. августа 2019. године)
Током 2020. и 2021. године услед пандемије „Миљковићеве поетске свечаности“ нису одржаване и није додељивана Награда „Заплањски орфеј“.
Биографија овогодишњег лауреата:
Енес Халиловић рођен је 5. марта 1977. у Новом Пазару.
Поезија: „Средње слово“(1995, 2016), „Блудни парип“ (2000, 2017), „Листови на води“ (2007, 2008, 2008), „Песме из болести и здравља“ (2011), „Зидови“ (2014, 2015), „Бангладеш“ (2019) и “Секвоја” (2022).
Збирке прича: „Потомци одбијених просаца“ (2004), „Капиларне појаве“ (2006) и „Чудна књига“ (2017, 2018).
Драме: „Ин виво“(2004) и „Кемет“(2009, 2010).
Романи: „Еп о води“(2012), „Ако дуго гледаш у понор“(2016, 2017, 2021, 2022) и Људи без гробова (2020, 2021).
Основао је књижевни часопис „Сент“ и књижевни wеб часопис „Ецкерманн“.
Књиге Енеса Халиловића објављене су на енглеском, пољском, француском, македонском, турском, албанском, бугарском, руском и италијанском језику, а проза и поезија је превођена на енглески, немачки, шпански, руски, арапски, турски, француски, пољски, румунски, украјински, мађарски, словеначки, летонски, албански, македонски, грчки, бугарски, каталонски, ромски, дански, португалски, италијански, белоруски, јерменски, хебрејски, јапански и латински језик.
Халиловић је забележио 172 народне загонетке које је објавио са Елмом Халиловић у коауторској књизи „Загонетке (2015).
Награде: Златна значка за допринос култури КПЗ Србије, „Бранко Миљковић“, „Ђура Јакшић“, „Меша Селимовић“, „Ахмед Вали“, „Стеван Сремац“, „Златно слово“, “Григорије Божовић” и Виталова награда. За уреднички рад добио је награду “Сергије Лајковић”.
