Владика нишки дао је 2022. године благослов нашем Друштву да Светог Исповедника Доситеја, епископа нишког прослављамо као своју Крсну славу. Овим поводом председник Далибор Поповић Поп, упутио је поруку члановима и пријатељима Друштва:
С обзиром на то да се наше Друштво стицајем објективних околности још увек није уселило у нове, прикладне просторије, где би како приличи – домаћински, могли да угостимо све званице, позивам чланове Друштва и све наше пријатеље да својим присуством на свеноћном бденију у старом нишком саборном храму допринесу молитвеној прослави овог великог угодника Божијег, кога, као и наше Друштво, Православна Епархија нишка слави као једног од својих највећих молитвених заступника пред Престолом Господњим.
У ноћи између 12. и 13. јануара 2024. године, уочи дана празника овог светитеља, Његово Преосвештенство Епископ нишки господин Арсеније, началствоваће свеноћним бденијем, које ће се служити у старом нишком Саборном храму Светих Архангела, са почетком у 20:30 часова.
Епископ Доситеј (Васић) рођен је у Београду 5. децембра 1877. године. На крштењу је добио име Драгутин. Гимназију и богословију завршио је у Београду, а звање кандидата богословља стекао након завршене Кијевске духовне академије 1904. године, у коју је отишао као питомац митрополита Михаила. Усавршавао се у Берлину на философско-богословској групи наука, а у Лајпцигу је студирао чисту и експерименталну психологију. Био је суплент богословије у Београду, а 25. маја 1913. је хиротонисан за епископа нишког. Децембра месеца исте године, пригодно је обележен јубилеј хиљадушестогодишњице од доношења Миланског едикта.
Са прославе 1600 година од доношења Миланског едикта у Нишу, остао је сачуван један кратки видео снимак, на коме се види освећење споменика митрополиту нишком Мелетију и родољубима.
У Нишу ће владику Доситеја затећи и Први светски рат. У ова тешка и страдална времена, владика Доситеј је показао своју неисцрпну доброту, љубав и предусретљивост, не само у према грађанима Ниша, већ и према хиљадама избеглица и несрећника. 1915. године око стотину ратне сирочади сместио је у манастиру светог Романа код Ђуниса, што им је омогућило да преживе рат.
Када је српска војска морала да се повуче преко Албаније у Грчку новембра 1915. године, владика Доситеј је остао са народом у Нишу, где је дочекао непријатељску војску. Он је лично, са свештеницима и старцима, изашао испред наоружаних окупатора и молио у име заједничког страдања у прошлости од Турака и „највише у име наше Једне Свете Хришћанске Вере,“ да непријатељ поштеди старе и немоћне и без одбране остављене жене и децу. Записује ове редове 2016. године тадашњи ђакон, а данас јереј Далибор Мидић, након обимних истраживања о владики Доситеју.
Владика Доситеј био је велики чувар српске културне баштине. Подигао је споменик митрополиту Мелетију Мученику и споменик Чегарским јунацима. Један је од оснивача народног универзитета у Нишу.
На редовном заседању Архијерејског сабора 1933. године, владика Доситеј је изабран за митрополита Загребачког. Приликом одласка из Ниша, владику је на железничкој станици испратило више хиљада Нишлија. Умро је 13. јануара 1945. године у манастиру Ваведење у Београду од последица мучења које је проживео у Загребу. Уврштен је у календар светих Православне Цркве 22. маја 1998. године. Његов спомен се празнује 13. јануара.
Подсећамо, као темељна организација нишког књижевног сталежа, Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша баштини традицију која сеже у прву половину двадесетог века и чува углед у јавности и заступа стваралачке и еснафске интересе чланова. Упркос административним застојима, Друштво изворно чине професионални писци и преводиоци који живе или су рођени у Нишу. Чланови Друштва учествују у раду програмског савета Књижевне колоније Сићево, у жиријима књижевних награда, организовању и вођењу књижевних радионица и програма у Србији и иностранству.
