Током програма свечаног отварања 35. Књижевне колоније Сићево, у уторак 15. септембра, уручено је признање „Сићевачке визије” за 2026. годину српској списатељици, песникињи и уредници Мињи Илијевој, за допринос Књижевној колонији Сићево.
Уз присуство представника града Ниша, културних установа и бројних поштовалаца књижевности, Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша наставило је традицију признања којим се одаје захвалност ствараоцима и личностима од посебног значаја за Књижевну колонију Сићево. Образложење је прочитано током свечаног програма, а признање Мињи Илијевој уручио је Далибор Поповић Поп, председник Друштва. Његово обраћање преносимо у целости.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЗА ДОДЕЛУ ПРИЗНАЊА „СИЋЕВАЧКЕ ВИЗИЈЕ” ЗА 2026. ГОДИНУ
Поштоване колеге, драги пријатељи књижевности, одлуком Председништва Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша, признање „Сићевачке визије” за 2026. годину, на јубиларној 35. Књижевној колонији Сићево, додељено је Мињи Илијевој, српској списатељици, песникињи, ствараоцу за децу, уредници и једној од личности које су обележиле културни живот Ниша и историју Књижевне колоније Сићево.
Миња Илијева рођена је у Нишу 1950. године. Њен књижевни рад обухвата поезију за децу и одрасле, кратке приче и позоришне текстове. Писала је непосредно, духовито и осећајно, са снажним ослонцем на човеков свакодневни живот.
Посебно место у њеном стваралаштву заузима књижевност за децу. Од збирке Кобајаги из 1978. године, преко књига Кад срце засветлуца, Хоће–неће и Кад сретнеш змаја, до Луде журке, писала је за најмлађе са осећањем за њихов свет, језик и машту. Њене песме превођене су на италијански, бугарски и македонски језик и заступљене у антологијама поезије за децу, а многе су добиле и музички облик.
Њено стваралаштво, међутим, обухвата и поезију за одрасле. У књигама Судњи дани, Време смургаво и Чудотворно биље окренула се зрелом животном искуству, пролазности, времену и човековој унутрашњости. Посебно место има књига Нема га стари Ниш, писана на нишком дијалекту, у којој је сачуван део језичког и културног памћења нашег града.
Миња Илијева била је посвећена књижевности и као приређивач. Потписала је књиге У земљи снова, Дечији осмех, Кад звезде плачу, Жалфија – света биљка и Ти и ја смо љубав. Њено стваралаштво потврђују и бројна признања, међу којима су Кајухова награда, Откупна награда „Стеван Сремац”, Златна значка Културно-просветне заједнице Србије и Златна значка Хорских свечаности у Нишу.
Важан део њеног професионалног живота везан је за Нишки културни центар, у којем је до пензије радила као уредник посебних програма. Деценијама је учествовала у обликовању културног живота Ниша и стварала простор за сусрете писаца, уметника и публике.
Ипак, за овогодишње признање посебно је важна њена веза са Књижевном колонијом Сићево. Миња Илијева није била само њен учесник. Она је била једна од оснивача, али и једна од оних који су је деценијама стварали и одржавали.
Од првих окупљања па до данас, била је један од препознатљивих домаћина Колоније. Дочекивала је писце, бринула о њима, разговарала са њима и упознавала их са Сићевом и његовим људима. Њено гостопримство било је непосредно и природно, а њена посвећеност Колонији произлазила је из односа према књижевности и људима који је стварају.
Миња Илијева је и живи сведок историје Књижевне колоније Сићево. Памти људе који више нису са нама, прве сусрете, разговоре, пријатељства и догађаје који су током тридесет пет година градили памћење једне манифестације. Памти и оно што не стоји у програмима и каталозима: атмосферу, дружења и онај невидљиви део књижевног живота који настаје када се писци сретну.
Зато јој данас додељујемо признање за целину њеног рада и доприноса: за књижевност коју је створила, књиге које је приредила, културни живот који је обликовала и, можда најважније, за људе које је током свих ових година окупљала и повезивала.
Признање „Сићевачке визије” Мињи Илијевој јесте захвалност њених колега и пријатеља, али и признање једне књижевне заједнице личности која је била део њеног трајања.
Миња, хвала ти за све године, за све писце, за све сусрете и за све што си учинила да Сићево буде место којем се писци враћају.
У Сићеву, 15. септембра 2026. године
ПРОЧИТАЈ ЈОШ
